КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ У БОРСКОЈ ЦРКВИ

 FSV_0471     На Духовски уторак 21. јуна, у храму Светога великомученик и победоносца Георгија у Бору одржан је концерт Удружења „Хор Феникс“из Бора.

Овим је хор обележио и увеличао како велики православни Празник, тако и Светски дан музике.

    Програм концерта чинила су дела нашег најчувенијег композитора Ст. Ст. Мокрањца, као и дела Кедрова и др. Иначе, целокупни садржај концерта чиниле су песме које су саставни део Литургије Св.Јована Златоустог.

     Хор „Феникс“ рођен је и почео  са својим радом под окриљем борског храма; прва аудиција одржана је управо у парохијском дому борске цркве марта 2014 год. Хор је почео да поје под именом „Св.Ђорђе“и у почетку је бројао десетак чланова. Временом се број чланова умножавао, а после веома кратког времена уследили су и први наступи, као и прва појања на Литургијама. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Господина Илариона, хор је одговарао и на неколико Архијерејских Литургија, што је за аматерски хор са веома малим „стажом“ био велики изазов и подухват. Такође, са устаљивањем броја чланова, хор све чешће добија позиве за наступе, са разних страна. Почетком 2016 год хор мења назив у „Феникс“ и региструје се као удружење.

   Чланови хора су дакле мушкарци и жене различитих професија и узраста, но све их спаја љубав према музици и хорском певању, а нарочито према православном духовном хорском певању. Већина чланова хора су активни чланови Цркве и својим појањем улепшавају недељна и празнична Богослужења.  Оснивач и диригент хора „Феникс“  Александар Губијан, завршио је основне и мастер студије на Факултету уметности у Нишу, а предмет  Дириговање похађао је у класи др Сузане Костић.

Иначе, овај концерт је био својеврсна припрема за предстојећи велики наступ у оквиру манифестације „Хорови међу фрескама“ у Београду, а што се концерата у борској цркви тиче, сви су изразили наду да ће овакви наступи у будућности представљати правило а не изузетак.

FSV_0476

FSV_0471        FSV_0483

FSV_0469FSV_0477FSV_0479

Share Button
ВЕСТИ

КОНЦЕРТ ЦРКВЕНО-ГРАДСКОГ ХОРА „ФЕНИКС“

12596662_1676034339333479_981036374_o

 позивамо Вас на

КОНЦЕРТ  ДУХОВНЕ  ПЕСМЕ

            БОРСКОГ   ЦРКВЕНО  –  ГРАДСКОГ   ХОРА  

                                       „ФЕНИКС“ 

ХРАМ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА

ДУХОВСКИ УТОРАК 

21. ЈУН 2016 год. у 18 : 00 часова

 

 

Share Button
ВЕСТИ

СИЛАЗАК СВЕТОГА ДУХА НА АПОСТОЛЕ – ДУХОВИ

Педесетница

              ДУХОВИ, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: „И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.“ (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.

ПЕДЕСЕТНИЦА (грч. Πεντηκοστή), у Јудаизму педесети дан после Пасхе, или Празник седмица (2 Мој 34,22), или Празник жетве (2 Мој 23,16), или Дан првих плодова (4 Мој 28, 26). Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства, за шта нема библијског основа. Од 16. нисана (март-април) обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан Педесетнице, који је падао 6. сивана – негде крајем маја (2 Мој 23,16; 34,22; 3 Мој 23,15-22, 4 Мој 28). У време овог јеврејског празника у Јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других свештених књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји мушкарци били су обавезни да походе Храм у Јерусалиму.

Педесетница је била јеврејски дан молитве и народу се нарочито налагало да се тада радује пред Господом, са својим укућанима, својим слугама, левитом у своме месту, а туђин (дошљак), сирота или удовица „на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје.“ (5 Мој 16,9-12). Нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна (првина жетве). С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, и све то је уздизано пред Господа и давано свештеницима; будући да су хлебови били квасни, нису могли да буду принесени на олтару (жртвенику). Друге жртве су биле као жртва паљеница: теле, два овна и седам јагањаца „са даровима својим и наљевима својим (жртва од пића)“ и јарац као жртва за Грех (3 Мој 23,17-19).

Све до приношења пентекостних хлебова, плодови жетве се нису смели јести, нити су се могле приносити друге првине. Цела свечаност је достизала врхунац у посвећивању жетве Богу као дародавцу, и коме су и земља и народ били свети, а што је започињало приносом пшеничног снопа на Пасху. Интервал између ова два празника сматран је верском сезоном. Само празновање Педесетнице у Библији се помиње само на једном месту (2 Дн 8,13). Педесетница је једини од три велика празника који се не помиње као спомен на догађаје из јеврејске историје; али такав значај пронађен је у чињеници да је закон дат на Синају 50. дана после избављења из Египта (уп. 2 Мој 12 и 19). Приликом изласка народ је принет Богу као живе првине (први плодови); на Синају је довршено њихово посвећивање Њему као народа.

Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима дана Педесетнице забележеним у Делима апостолским (Дaп 2). Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан хришћанске Цркве.

То је један од највеличанственијих хришћанских празника из апостолског времена (Дап 2,1-22). Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свету да проповедају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Tpeћe Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44).

Овај обичај је прешао у хришћанску Цркву из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама; ова симболика је израз благодарности Богу. Богослужење новозаветне Цркве изванредно одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник одлична позадина – праслика.

Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве – истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан доживљај глосолалије, говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.

У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо).

Исус Христос је једном приликом ο јеврејском празнику Педесетнице гледао како се излива вино и вода, коју су Јевреји захватали са Силоамског бунара, и узвикнуо: „Ко је жедан нека дође κ мени да пије!“, чиме је хтео да каже: Силоамске воде нестаће; жртвеник ће пропасти па и храма нестаће, али човечија душа ће увек бити жедна воде спасења, а ту воду могу вам само Ја дати, јер сам Ја неисцрпни и вечни извор живота! Овај празник установили су још Апостоли, и он увек пада у недељу. Пошто је Бог Син обећао да ће послати Светог Духа, а Бог Отац дозволио, сва Три лица Божија учествују у том догађају.

Тог дана цркве се ките зеленим гранчицама и посипају травом. Догађај овог дана представља се на икони: скуп Апостола, а међу њима и Света Дјева Марија Богородица, и над главама сваког по један пламичак као ватрени језик. Но, може се представити и у облику три путника, кад се Бог код Мамвријског храста, јавио праоцу Авраму (1 Мој 18,1-2).

Овај празник се повезује и ca старим временима, када се славио празник жетве, радости и љубави. Десет девојака обуку се и оките лепо, па зађу од куће до куће, а међу њима је једна краљ, једна краљица, једна барјактар, а остале су дворкиње. Држећи јатагане обавијене пешкирима, играју и певају песме ο женидби, удаји, просидби, срећном састанку, радости око деце.

Тројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана ишле су многим селима крстоноше.

(преузето са званичног сајта Српске Православне Цркве)

13467819_10209188103880714_1003172093_o

Continue reading

Share Button
ВЕСТИ

Летње или духовске задушнице

Задушнице

ДУХОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ ( 18.6.2016. ГОДИНЕ )

У спомен на суботу после Распећа и Христов силазак у ад, Црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих. Уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост су велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице. Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице.

У суботу пред празник Духова, узноси се молитва за све умрле у свим временима, „од века“, јер се слављење силаска Духа Светога односи и на живе и на упокојене, како се и помиње у вечерњим молитвама, које се читају на крају Литургије и слушају клечећи.
Није познато од када потиче ово помињање умрлих уочи Духова. У најстаријим правилима нема спомена о томе, али се ове задушнице помињу већ од 12. века. Наводи се да се одлази на гробове блиских, да би се запалиле свеће и гробови окадили тамјаном. Continue reading

Share Button
ВЕСТИ

ЦРКВЕНА ПОРТА У НОВОМ РУХУ

13346454_10209665058493963_8979688000122968518_n     Захваљујући великом разумевању и помоћи челника Општине Бор, као и надлежних служби предузећа 3. Октобар и Градског Зеленила, пространа порта нашег храма ових дана добија изглед какав одавно заслужује и облачи се у ново, прелепо рухо, са пуно зеленила, нових травњака,  цвећа и украсног патуљастог дрвећа. Тиме храм и простор око њега добијају изглед какав и приличи дому Божијем: како би наш народ рекао, парч13406844_10209665060094003_8334396102069008707_nе не13445328_10209673863794090_9160282134852201569_n13450134_10209672801127524_8485860564153520610_nб13423841_10209673866554159_810055897260093167_n13407227_10209673865714138_5648977286715603304_nа или Раја на земљи…13427843_10209665058173955_7898338718653979837_n13419109_10209672793887343_7227002751780377920_n

13346587_10209665058893973_3215391891353485124_n

Share Button
ВЕСТИ