Беседа на Духове

ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ

Чули смо из књиге Дела апостолских о данашњем догађају и празнику , шта то ми заправо данас славимо , чега се сећамо и литургијски продужавамо и проживљавамо . Но , није лако објаснити и  протумачити догађај који данас славимо – Силазак Духа Светога на апостоле Христове . Заправо , уопште није лако нама којима је духовни вид замагљен страстима , пороцима и гресима размишљати и говорити о Духу Светоме – трећој Личности Свете Тројице и о улози Духа Светога у спасењу света . Но , следујући Откривењу Божијем , Светоме предању , Светоме писму , као и духоносним светим оцима , морамо се потрудити да схватимо , усвојимо и применимо у своме животу целокупну Тајну данашњега празника , јер празновати празник не значи лећи у фотељу и  цели дан зурити у екран , са кога нас запљускује духовно смеће , но  одвојити дан за Господа и ближње , а то ће нам управо донети благодатне дарове Духа Светога – небески мир ,  утеху , радост , здравље и на крају , спасење.

Бог у Кога верујемо ми православни хришћани је Света Тројица , Отац , Син и Дух Свети , Три Божанске Личности , које су сједињене таквом свезом божанске љубави , да то нису три бога , него Један Бог  једно Биће , једна природа и суштина . Узрок Божијег постојања је Бог Отац , који рађа Сина и исходи Духа Светога . Када кажемо : Бог Отац , пред умне очи нам некако сама по себи излази слика свемоћног и свесилног , али и благог Бића , Творца свега што постоји . Када кажемо : Син Божији , одмах нам се пред очима појављује благи Лик Господа Исуса Христа , онако како је приказан на иконама и фрескама . Но , када кажемо : Дух Свети – није нам лако ни замислити Његово Божанство ни говорити о Њему .

Међутим , још у првим стиховима Књиге постања , на самом почетку Св . писма пише : … и беше тама над безданом и Дух Божији дизаше се над водом …Када Бог ствара човека , дуну у њега Дух Животни и поста човек душа жива . Кроз читав Стари завет Дух Свети надахњује свете Божије људе , праведнике и пророке и говори кроз њих , припремајући свет за долазак Месије , Господа Исуса Христа .

Христос се оваплоћује и рађа од Духа Светога и Марије Дјеве . У тридесетој години прима Kрштење од св . Јована на реци Јордану и Дух Свети силази на Њега у виду белог голуба . Затим Га Дух одводи у устињу , где Га ђаво куша . Духом Светим Господ чини  чуда , исцељује болесне , отвара очи слепима , чисти губаве , васкрсава мртве . Духом Светим у трећи дан по Своме страдању , Господ Васкрсава из мртвих и Духом Светим се Bазноси на небо . И , у десети  дана после Свога Вазнесења , односно педесети после Васкрсења , Господ шаље Духа Светога на своје ученике . Они осетише да су препорођени и говорећи различитим језицима објавише Реч Божију свету , крстише првих 3000 људи и у овај дан утемељена је Црква Христова . Истога Духа Светога , кога су апостоли примили на овај дан у виду пламених језика , примамо и ми на дан свога Крштења и Миропомазања … – Печат дара Духа Светога , изговара свештеник , док св . миром помазује најважније делове тела онога који је управо крштен . Исти Дух Свети силази на воду приликом великог освећења и ослобађа је природних закона ,тако да дуго времена остаје свежа и питка . Исти Дух Свети делује кроз свете иконе и мошти светитеља чинећи чуда и исцељења . Духа Светога призивамо на Литургији , и Он силази на хлеб и вино претварајући их у Тело и Крв Христову . Исти Исус Христос ,који је пре свога Вазнесења био присутан на земљи као особа, после Силаска Св . Духа присутан је као Заједница односно Црква . Христос је Глава Цркве , а ми смо Тело Његово , сваки од нас је као ћелија у томе Телу , која се храни Самим Христом  и има своје дарове , своју улогу и задатак .

Зато се држимо Цркве Христове , једине истинске Заједнице Бога и људи . Видите , браћо и сестре , колики је удар на Цркву у ове дане . Непријатељи Христови као лавови ричући са свих страна кидишу не би ли кога саблазнили и одвојили од мајке Цркве . У исто време , они нам нуде своје заједнице , своје напола озидане духовне куле вавилонске које лебде ни на небу ни на земљи . Но , како је рекао један велики светитељ , Кипријан Картагински : Коме Црква није мајка , томе Бог није Отац .

О , када би нам Бог отворио очи да спознамо колики  је дар то што смо рођени у православном хришћанском народу и што смо чувари неповређеног апостолског предања и живога сасуда у коме обитава Дух Свети , давалац живота ! Али , тај дар , који неки – јао њима ! – не познају , не цене и сматрају ништавним , а којим се неки поносе као да су га стекли својим заслугама , јесте и велика одговорност .Зато да се потрудимо , да дар који смо примили не буде залуд примљен , но да живимо достојно тога дара  , како би целом свету посведочили Истину Христову .

У томе Нека би нам Дух Свети , Утешитељ Благи био Помоћник сада и у све векове . Амин .

јереј Саша Степановић

Share Button