Беседа у Недељу Самарјанке

 

 

У име Оца и Сина и Светога Духа ,

Време у коме се сада налазимо , драга браћо и сестре , може се слободно назвати најблагодатнијим и најсветијим временом у току једне црквене календарске године.Јер , у овоме периоду се сећамо онога времена када је Господ Исус Христос после свога славног Васкрсења из мртвих ходио земљом , јављао се својим апостолима показујући се и доказујући им да је то заиста Он и да је заиста васкрсао из мртвих , да је заиста победио смрт . И не само да се се сећамо , већ и литургијски продужавамо и преживљавамо то време , односно учествујемо у њему . Не знамо тачно колико се пута Господ јавио после Васкрсења . Када се споје извештаји четворице Јеванђелиста , Матеја , Марка , Луке и Јована , који су описали  речи , дела , чуда и читав живот Господа Исуса Христа , па и ове догађаје после Његовог Васкрсења , добија се број од 10 јављања Христових , што не значи да их није било и више , напротив . Апостол Павле у једној својој посланици пише да је васкрслог Госода једном видело више од 500 људи од којих су , пише у то време апостол , многи живи и сад , а неки и помреше .Зато се и у Цркви у овоме периоду читају посебна зачала , одломци из Јеванђеља , која су пуна поука и порука , која треба да нас утврде у вери у васкрслог Господа Христа . Тако и ово Јеванђеље о Самарјанки , по којој је  ова , четврта недеља после Васкрсења добила своје име . Овај одломак из св . Јеванђеља по Јовану је толико пун скривеног смисла , да сам по себи представља једно Јеванђеље унутар Јеванђеља , пето Јеванђеље , може се рећи и само за тумачење овога кратког одломка могла би се тона хартије употребити за писање и опет би тумачење остало недовршено .Но , да се задржимо само на пар основних цртица .Исус седи уморан од пута  у сред врелог подневног лучезарја крај извора воде у самаријској земљи . Ученици су отишли у град да купе храну , а Господ тражи да пије , јер је , вели , жедан . Ето тек први стихови , а колико нам говоре . Господ овде показује оно што су свети оци назвали непорочним људским слабостима : жеђ , глад , умор . Као што ће на Крсту висити ради нашега спасења на вапај : жедан сам , уместо воде добити одвратно сирће , тако и сада ради нашега спасења он седи уморан гладан и жедан поред пута и Он – који је створио мора и изворе водене тражи од жене Самарјанке да му захвати воде . Господ Исус Христос је у свему сличан нама осим у греху и само су светитељи Божији којима је око ума било кристално бистро могли увидети сву радост коју нам је очовечење Сина Божијег донело . Као што је говорио и писао свети Николај : шта ће ми Бог који не зна како је то бити човек ! Шта ће ми Бог који није на себи искусио глад , жеђ , рад , умор , страх , жалост , страдање и – смрт !  Господ познаје све те слабости људске , али их као Бог и превазилази , што се одмах и показује . На подругљиве женине речи : немаш чиме ни да захватиш а студенац је дубок , он прозорљиво открива њене тајне . А затим се користи начином говора , који је у библијској науци познат као типолошки . Господ се користи типовима ,обрасцима из свакодневног живота да би и своје непосредне ученике и нас , који читамо оно што су очевици – Јеванђелисти описали , увео у тајне Божијег Царства . И старозаветни и новозаветни писци су , рецимо , да би описали однос човека и Бога често говорили о браку . Отуда и једна семитска свадбена песма – Песма над Песмама нађе своје место у св . Писму старога Завета . Тако и овде . Потреба коју човек  осећа за Богом живим може се нама , који смо огрезли у материју  бледо типолошки представити као глад и жеђ у телесном смислу . Али , док ми , наситивши се материјалним добрима и храном после кратког времена поново осећамо и глад и жеђ , дотле оно што Господ назива водом живом и скривеном Храном , односно сједињење са Богом и његовим нествореним енергијама укида тај непрекидни мучни круг и превазилази га . На причешће нас Господ позива , на сједињење са собом кроз ово Јеванђеље . Причао нам је митрополит Амфилохије о старцу Пајсију . Када је пре монашења , као постдипломац дошао из Рима у Свету Гору и када је исповедио старцу своје сумње и смућење , овај му је одговорио : Знаш , брате Ристо , ја више не могу да замислим да постоје људи који сумњају постојање Божије . Једном када сам пребивао у молитви после причешћа , каже старац , у мени се родило Сунце . Односно осетио је , по Божијој вољи предукус Царства Божијег у свој својој сили . Три дана нисам осећао потребу за храном и пићем и тек тада сам почео по мало да терам себе да узмем мало хране и воде , да не бих наудио своме телу . А колико ми занемарујемо тај дар ! На свештеников позив : са страхом Божијим , вером и љубављу приступите , ми се понашамо као да каже : одступите ! Схватамо своју неспремност за причешће некако магијски , или правнички :нисам достојан ,Господ ће ме казнити и спржити . Али , то је само наша греховна пројекција . И пост  и сви остали подвизи служе да би смо се борили против своје озверене природе и да тако што је више могуће очистивши себе окусили у пуној мери благодат сједињења са Богом живим . Извор Живе Воде је ту , посред нас као и пре 2000 година . Ко је жедан нека дође и пије и ко хоће нека узме воду живота забадава . Амин .

јереј Саша Степановић

Share Button