Крстовдан у Бору

   Празнично бденије у Борској цркви служио је протонамесник Радоје Мијовић, парох четврти борски, а св. Литургију на сам дан празника служио је парох други борски Милан Јанковић, коме су саслуживали протојереј – ставрофор Душан Ћирић, протојереј Саша Степановић, протојереј Миленко Бајић и протонамесник Радоје Мијовић . Литургију је појањем улепшао новоосновани црквено – градски хор „Св.Ђорђе“, чији се чланови уз основе црквеног појања постепено уче и основама живота у Цркви Христовој. И поред лошег времена, мноштво народа се сабрало на Служби Божијој. Велики број верних, нарочито дечице – малих војника Христових, примило је Свету Тајну Причешћа.

     Као што нам Предање казује, данашњи празник славимо као живи спомен на чудесне догађаје везане за Часни Крст Господњи . 
Када је свети цар Константин Велики, пошао у поход да безбожног цара Максенција, молио се Господу за помоћ. Писац житија светог цара Константина, Јевсевије Кесаријски описује овај догађај на следећи начин:
„И док се цар вредно молио и преклињао, појавио му се невероватан божански знак“. „У времену поднева, када је већ нагињао над, он је, како то каже цар, својим очима горе на небу изнад сунца видео победоносни знак Крста, сачињен од светлости, и притом видео речи: Овим побеђуј“ . Међутим, Господ није оставио свог слугу Константина, који је имао виђење Крста Господњег. „У сну му се јавио Христос Господњи са знаком крста који се појавио на небу и наложио му, да преслика знак на небу и да га приликом борби са његовим непријатељима користи као облогу штита“ . Одмах изјутра је Константин наложио својим поданицима да израде у злату и драгом камењу знак Крста Господњег које је он имао у сну. Знак је био израђен на следећи начин:
„Златом пресвучена дуга дршка носила је попречну дршку и тако имала облик крста; на горњој ивици целог била је причвршћена исплетена круна од злата и драгог камења у којој је био постављен знак имена Спаситеља, два слова која означавају почетна слова имена Христовог. На попречној шипки, у којој је била уденута дршка копља, висило је парче платна, исто толико широко, колико и високо, врло вредно платно, које је било уткано шарено, једно поред другог, у зрацима сунца светлуцало сијајуће, богато прекривено драгим камењем, златницима богато протканим“ . Слова Х и Р је Константин касније носио на свом шлему.

Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА – Христос побеђује.

Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.

Share Button