НА МНОГАЈА ЉЕТА ПРЕОСВЕШТЕНИ ВЛАДИКО!

Двадесетогодишњица архијерејске службе Епископа тимочког г. Јустина

2. Октобар 2012 – 11:16„Сила Часног Крста“ назив је изложбе дуборезних радова Епископа тимочког г. Јустина, којом је 29. септембра 2012. године у 19 часова, у галерији Народног музеја у Зајечару, почело обележавање двадесетогодишњег јубилеја његовог архипастирског служења.

Окупљенима се најпре обратио директор музеја г. Бора Димитријевић, истакавши да нас је епископ Јустин све необично обрадовао јер је дозволио да видимо један други део његове душе и да, кроз његов микрокосмос, схватимо да смо сви на овом свету привремени и пролазни. Окупљенима се обратио и градоначелник града Зајечара г. Бошко Ничић, а затим и песник Добрица Ерић, који је говорио своју песму посвећену Епископу тимочком г. Јустину.

После тога је, у поздравном слову, епископ Јустин пренео благослов, честитке и молитве Патријарха српског г. Иринеја, као и његову жељу да ово сабрање буде у духу онога што наша Црква нуди, а затим је уваженим званицама одшкринуо врата своје – тридесет година дуге – историје рада у дуборезу, истакавши да је први крст у дрвету израдио пре поласка у манастир Црна Река, као потребу да се наоружа свеоружјем Божјим, јер је знао колико је велики труд и подвиг који му предстоји. Касније је, кроз цео свој монашки живот, црпeо силу и надахнуће кроз израду крстова, откривајући тако чудесни лик Распетог и Васкрслог Господа, Који је ради нас људи и ради нашега спасења пролио Своју пречасну крв. Између осталог, владика Јустин је рекао и следеће:

„Господ као предивни Уметник открива ми Своју творевину и даје да у знаку крста препознајем и потребе овога света. Тако израђујем прву панагију 1991. године. То је било прво дело које излази из мога рада на крстовима. Године 1997, када сам већ овде био постао епископ, радим своју прву Црну Реку. Манастир Црна Река ми је иначе много недостајао јер сам тада дошао овамо, у тежак крај у то време, то морам да кажем, у крај који тада није био у складу са оним што Господ од нас тражи, а само мало од нас тражи. Урадио сам њу и тиме сам уствари „дотакао” творевину. Господ ми открива да сва створена природа заправо тражи Њега. Сва Божја творевина, сав овај дивни свет који је Господ Бог створио, жели да га крст Божји закрили, да му крст Божји дâ снаге и силе да опстане и остане на путу Божјем.“

Изложбу је затим отворио Епископ бачки г. Иринеј честитавши Епископу тимочком, у име присутних архијереја, двадесетогодишњицу пожртвованог служења у нашој Цркви, рекавши, између осталог, следеће:

„Да је неко само две године епископ, па је већ нешто учинио за Цркву, а поготову кроз двадесет година! Стицајем разних околности – које нису зависиле од нас људи него су биле плод тешког времена, као што је с правом нагласио наш домаћин, владика Јустин – постојала је и у овој Епархији, као и широм наше помесне Цркве, велика духовна опустошеност, велики проблеми и изазови. Управо у то време када је Преосвећени владика Јустин постао епископ, – када смо и већина нас овде присутних епископа, неко мало пре, неко мало после, постали то што јесмо, – требало је прихватити свету и одговорну апостолску службу. Требало је, у том времену, не само настављати оно што су други пре нас радили, или бар започели, него – врло често, ако не и најчешће – почињати од нуле. Али слава и сила Божја увек се показује у нашој немоћи, те све оно што нама као људима није лако доступно, а понекад нам изгледа и немогуће, том силом и благодатном помоћу Божјом постаје не само могућност него и стварност. То се дешавало у свим нашим крајевима, у свим епархијама наше Цркве. То се десило и овде. Велики део заслуге за такав духовни препород, поред свих – свештенства, монаштва и народа – има управо личност Епископа. Стога од срца честитам ову лепу годишњицу, двадесетогодишњицу плодног и благословеног служења у Винограду Господњем, Теби, Преосвећени брате и саслужитељу, владико Јустине, и читавој овој месној Цркви коју предводиш на путу ка Царству Божјем.”

Отварању изложбе су присуствовала Преосвећена господа архијереји браничевски Игњатије, шумадијски Јован и рашко-призренски Теодосије, као и многе личности из политичког, културног и јавног живота. Овај догађај увеличали су, између осталих, академик Владета Јеротић, сликар Милош Шобајић, песник Адам Пуслојић, као и брат епископа Јустина, протојереј Дејан са породицом.

Круна овог значајног јубилеја била је торжествена света Литургија, која је у недељу, 30. септембра 2012. године, служена у саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару и на којој је началствовао Епископ зворничко-тузлански г. Василије, уз саслужење Преосвећене господе епископа бачког Иринеја, тимочког Јустина, шумадисјког Јована, рашко-призренског Теодосија и свештенства.

На крају свете Литургије епископ Василије се пригодном беседом обратио верном народу:

„Помаже вам Бог, браћо и сестре! Ево нас данас, сабраних у име Господње у овоме прекрасноме храму, у овоме дивноме граду, у овој покрајини, Тимочкој Крајини, да узнесемо благодарност Господу и жртву на светом олтару ове цркве, од свију и за све; да замолимо Господа да Он са небеских висина буде увек са нама и да нам помогне да ми будемо са Њим; да нас благосиља, да нам осветљава стазе живота нашега. Господ је рекао, чули сте у данашњем светом Јеванђељу: Ко хоће за Мном да пође, нека узме крст свој и пође за Мном!

Ваша Преосвештенства, драги слављениче владико Јустине, данас управо ове речи светога Јеванђеља могу се на Тебе применити. Могу се применити не само од онога часа када си примио достојанство епископског чина и служења него од онога тренутка када је Твоја нога крочила у манастир и када си у подвигу, постом и молитвом, молио Бога и приносио жртву од свију и за све. Божје милосрђе и Провиђење, извољењем Светог Архијерејског Сабора, изабрали су тебе за епископа Богом чуване Епархије тимочке. Пре двадесет година дошао си на овај трон, устоличен си, али не да седиш у трону и да народ теби долази него си ти међу народ полазио и одлазио, а и даље идеш и проповедаш реч Божју и сејеш семе Христове свете науке.

Дошао си у овај прелепи град, међу овај благочестиви народ, у ову дивну Епархију, овенчану великанима рода нашега и дивним светињама у којима се прославља име Божје. Честитам Ти овај Твој велики јубилеј, двадесет година мукотрпног, али благословеног архијерејског служења, наглашавајући да ниси у буквалном смислу примио архијерејски сан (спавање) него да си, примивши сан у древном словенском значењу (чин), животом својим наставио онај подвиг који си започео у манастиру Црној Реци, а наставио и овде, међу овим благочестивим народом. Знам и сећам се дана Твог устоличења, сећам се колико је мало народа било у храму. А данас, хвала Богу, народа је доста, заправо много. То нешто значи: значи да је Твоја света десница благосиљала и да је Бог био Твој Помагач до сада, а биће и од сада; да је Твоја реч, а преко Твоје речи сејање јеванђелске истине, уродила плодовима и да данас береш те плодове. Доказ да добро делаш међу народом јесте и то што си створио хармонију са људима који представљају нашу државу на овом простору. Јер, ево, подиже се у овоме граду велелепан свети храм у коме ће се такође служити служба Божја и приносити жртва од свију и за све.

Нека Ти је срећно и Богом благословено – Теби, Твоме часном свештенству, преподобном монаштву и побожном народу – да још више и још снажније радиш, да умножаваш дар који Ти је благи Господ подарио и да га сејеш у плодну земљу Тимочке Крајине, међу овим благочестивим православним народом! Драга браћо и сестре, вама треба да буде велика част и животна потпора што имате оваквог Архијереја, Епископа, Владику, у својој средини, пастира који вам својим животом потврђује истину светога Јеванђеља. Јер, он је, по оној песниковој, добар пастир: оно што каже ином, то и својим потврђује чином.

Нека светлост Твога живота, Владико, и надаље светли! Да се светли светлост Твоја пред људима да би људи, гледајући твоја добра дела, славили Оца нашега Који је на небесима! Нека владика Јустин живи на многа и блага лета са својим часним свештенством, преподобним монаштвом и вама, благочестиви народе Цркве наше Светосавске! Благословио вас Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети, Свесвета, Животворна и Нераздељива Тројица! На путу вас срећа сусретала; молитва вам небу допирала; што од Бога желели, а добра тражили, Бог вам дао – снагу вере, наду на помоћ Његову, умножење љубави, толико потребне међу нашим родом, добра здравља, дуга и честита живота! Живели на многа и блага лета! Амин, Боже дај!”

По завршетку свете Литургије уследио је културни програм у порти саборног храма, у коме су наступали женски вокални састав Маринике  из Неготина, са репертоаром старе српске и влашке народне музике, затим песници Добрица Ерић и Адам Пуслојић, да би на крају реч узео и наш уважени академик Владета Јеротић.

Полазећи према Гамзиградској Бањи, где је приређена свечана трпеза, гости су имали прилике да виде и нови зајечарски храм, посвећен Вазнесењу Господњем, у насељу Котлујевац, као и археолошко налазиште Гамзиград, царску палату Максимијана Галерија Феликс Ромулијана, из 4. века, недалеко од Зајечара, у којој се налазе остаци хришћанских храмова из 4. века, велике базилике из 6. века, мермерна крстионица, као и мноштво других хришћанских обележја и трагова из раног средњег века.

У веселом и слављеничком расположењу, у присуству уважених званица, честитке и здравице епископу Јустину, поводом двадесет година архијерејског служења, за трпезом говорили су епископ зворничко-тузлански г. Василије и г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама.

На крају, Епископ тимочки г. Јустин је захвалио свима присутнима, пожелевши им да их радост коју Спаситељ изобилно дарује прати у све дане живота њиховог.

 

Архиђакон Сава

 

Извор: Епархија тимочка

Share Button