Свети апостол и јеванђелист Лука и Свети Петар Цетињски,31.10.2011.

Данас наша Света Православна Црква прославља Св.апостола и јеванђелиста Луку и Светог Петра Цетињског.

 

Свети Лука, апостол и јеванђелист

Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку философију, медицину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи, свети Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа, свети Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк 24, 12-31). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. „Поздравља вас Лука, љекар љубљени”, пише Колошанима апостол Павле (Кол 4, 14). Не молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла, свети Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице – и то не једну него три, а тако исто и иконе светих апостола Петра и Павла. Отуда се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао је свети Лука Јеванђеље и Дела светих апостола, и обоје посвети Теофилу, кнезу Агаје. Беше му осамдесет четири године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивног светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.

Свети Петар Цетињски, митрополит црногорски

Рођен 1. априла 1749. године у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој дванаестој години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, иако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.

Свети Јулијан и Дидим Слепац

Свети Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца – сасуд савременик, свети Дидим слепац у Александрији, такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „Данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија”. Свети Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И свети Јулијан и свети Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. године.
У нашем Светом Храму Литургију је служио протојереј Нико Туфегџић,старешина храма,у саслужење пароха петог борског јереја Миленка Бајића.
Share Button