СВЕТИ ОТАЦ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ : БЕСЕДА НА ДУХОВЕ

 

Свети Јустин Нови

Беседа 2. на Педесетницу[1]

1966. године у манастиру Ћелије

 

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Завршено је све и са земаљским и са небеским све ТОМ за нас људе. Ми данас, на Велики Дан Свете Педе сетнице, Свете Тројице, Духова, ми данас знамо сву Ј тајну свих светова. Ето, Света Тројица и јесте сва Тајна ; нашег земаљског света, сва Тајна сваког човека, тајна је моја и твоја, тајна моје душе и твоје душе. Ко си ти? Ко сам ја? Ми – ми смо икона Божија, ми икона Пресвете Тројице. Тако нас је Господ створио[2], дао нам је душу која је боголика, душу која је тројицолика, душу која је донела у овај свет Тројично Божанство, силу Тројичног Божанства.

А гле, данас, на овај Светли Велики Празник, завршава се Божић, завршава се долазак Спаситеља у овоме свету и казује нам се због чега је Он дошао. Пре свега да да Вечни Живот сваком људском бићу.[3] Зато је Господ дошао у овај свет, браћо моја. Зато се Господ родио као човек, да би се човек овечио, обесмртио, наследио Царство Небеско и добио Царство Небеско. Од кога? Од Тројичног Бога: Оца и Сина и Светога Духа.

На Спасовдан Господ је казао и показао – шта? Какав је пут човечији у телу, од чега полази човек и докле има да путује човек, људско биће, природа људска. Полази са земље а узноси се изнад свих Небеса, изнад Херуфима и Серафима, изнад Анђела и Арханђела. Ето, то је пут којим људско биће, људска душа има да прође, људско тело да прође, најдужи пут. Гле, твоје тело није створено за смрт, него за бесмртност. Какву бесмртност? За славу изнад свих слава, изнад славе Херувима и Серафима, да седиш с десне стране Бога Оца. Ради тога је тело теби дато. Тело је створено ради Господа, вели Свето Еванђеље, и тело је за Господа[4]. Пази шта радиш са својим телом, пази! Чувај га од сваке болести, од греха, јер болест је сваки грех: гордост, крађа, прељуба, све су то страшни греси, све су то страшне болести. А ти? Имаш тело да га припремиш за онај свет, за Живот Вечни, тамо где је Господ Христос.

Јер ми, вели Свето Еванђеље, ми живимо онде где је Господ Христос на Небесима,[5] са нашим људским телом. Пази, припремај своје тело! Зато ти се даје живот на земљи, даје ти се педесет, сто година. Пази, чисти своје тело, испуњуј га Божанским силама, изгони из њега све што је смртно, све што је пролазно, сваки грех! Грех смрди, грех је смрад пред Богом – када ти чуваш у себи у души својој у телу свом неки грех, знај, ти чуваш смрад, мали пакао. Сваки грех је мали пакао, припрема те за пакао, ако га се не ослободиш.

На Спасовдан, тако, нама је казана тајна тела људског, тајна свачијег тела, и мог и твог. Нема другог пута. Ако не идемо за Господом Христом, за Њим, Који тело наше води и одводи у Небеско Царство, онда идемо за Његовим непријатељима, за оним који помоћу греха и страсти и смрти одводи и тебе и мене у пакао. Да, то је наш пут: или горе ка Небу, или доле ка паклу. Господ дошао у овај свет да нам каже тајну, да нам да силе да ми заиста можемо победити сваког ђавола, значи пакао победити.

Зато је данас и сишао Дух Свети на Свете Апостоле, на Цркву Христову; зато је данас Господ основао Цркву пославши Духа Утешитеља, послао је Огањ, послао је огњене језике, послао Божанску Силу[6]; сву Силу Божанску послао, јер само та, сила могла је учинити да данас проговоре разним језицима неуки рибари галилејски, да почну чинити чудеса каква свет видео није. Људи прости, неуки, некњижевни, како веле за њих фарисеји и садукеји[7], а гле, ти људи примају данас Духа Светога, ти се људи данас крштавају Духом Светим – како је Спаситељ обећао[8]. Крштење Духом Светим, шта је? То је обнова човека, то је уношење Вечне Истине у душу човекову, Вечне Божије Правде, Вечнога Живота Божијег. То је Дух Свети донео сада и данас Светим Апостолима, Цркви Христовој, да сви ми суделујемо и учествујемо у том Вечном Животу, у тој Вечној Истини, Вечној Правди, да се сви испуњујемо њима као што су се Свети Апостоли испунили на данашњи дан.

Чудиш се… Зар ја и ти? Да, и ја к ти! Јер, шта је Свето Крштење? Свето Крштење није ништа друго него Крштење Духом и водом, као што вели Спаситељ; Крштењем огњем и ја и ти васкрсавамо, уствари, доживљујемо Педесетницу, доживљујемо Духовдан, доживљујемо данашњи Велики Празник, јер се дају силе Духа Светога, дају се ономе који се крштава. То је велика милост Божија, али и велика тајна Божија, Света Тајна. Она нам каже зашто се ми рађамо као мала деца: уствари, рођени смо и створени да испуњавамо себе Богом, Божијим силама – а зато је Бог постао човек, зато је Бог постао Богочовек! Да би показао да је то наш пут, пут сваког човека, пут од човека до Бога, пут од земаљског живота до Вечног Живота, пут до земаљске истине до Вечне Истине Божије. И као што је на Спасовдан казана сва тајна човечијег тела, казана од Господа Христа, тако је на данашњи дан казана велика и света тајна духа човечијег.

Шта је дух човечији? Шта је дух човеков, из чега је саздан? Из чега? Душа је велика духовна сила Божанска, та икона Божија, тај лик Божији, који ради у нашем телу непрекидно. Како оживите? Духом оживите, душа умире. Када мртвац лежи на столу, овог момента је умро, очи не виде јер је душа изашла из тела. Душа је та која слуша кроз уши, душа је та која говори кроз језик. Душа је та која говори кроз тело човечије. Шта је душа у човеку? Је ли она савршена? Не! Бог је створио душу у човеку и дао му је да је усавршава. И ето, на данашњи дан је сишао Дух Свети да допуни душу у човеку, да је испуни, да покаже нама људима да је душа створена од Бога као бескрајно биће које може сместити Бога у себе, и да ништа мање (од Бога) не може душу испунити, да душа уствари треба да се доврши и усаврши Богом, Духом Светим. Дух мој, дух твој треба да се усаврши Духом Светим! Ето, то је тајна нашега духа, зато је дух створен: да га допунимо Духом Божијим, да га испунимо, да га обожимо, да га усавршимо до крајњих савршенстава. Значи: тело је човеково створено да постане тело Божије, као што је постало у Богочовеку Христу, а и дух је човеков створен да постане Духом Божијим, боголико савршено биће.

То је Дух Свети данас створио сишавши на Свете Апостоле, а то понавља кроз Свето Крштење сваки хришћанин. Он треба да сваскрсава када прима Свето Крштење. Не верујеш?! Ми се крштавамо водом и Духом Светим. Водица којом се дете крштава чим се освети, постаје нетрулежна, несмрдљива, непокварљива. Е, кад то бива са водом, мртвом водом, шта бива тек са духом човековим кад се крсти Духом Божијим? Веруј да се Духом Божијим, пламеном, огњем Божијим, крштаваш и ти и ја и сваки хришћанин у Светој Тајни Крштења! Јер је ради тога Света Водица. Сила Духа Светога и воду претвара у непропадљиву, и воду такорећи обесмрћује, даје јој вечне особине, да би показао и нама људима да је и дух наш зато створен, да се крсти Духом Божијим – а крстити се Духом Божијим то значи спалити све грехе у себи, у души. Крштењем се, збиља, спаљују сви греси у човеку. У дивним песмама данашњим, Дух Свети се назива чистилачком силом, чистилачком силом која очишћује сваки грех; да! сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола, све што је нечисто. Кад се човек крсти, он из Крстионице излази чистији од сунца, како веле Свети Оци.

Да, тако је на данашњи дан, данашњи Велики Празник, откривена велика и света тајна човечије душе, човечијег духа, ради чега је човеку дат дух. Тако је Господ Христос осигурао Вечни Живот и за тело наше и за дух наш, душу нашу, осигурао тиме што је постао Он човек, узео тело на Себе, послао нам Духа Свог да Дух Свети испуни душе наше и да то буде творачка Божанска, Боготворећа сила у Цркви Христовој. Дух Свети, Који је сишао на данашњи дан на Свете Апостоле, основао је Цркву и до данас непрекидно живи и чини иста чудеса која је чинио кроз Свете Апостоле: оживљујући људе, дајући им Живот Вечни, Правду Вечну, дарујући све Божанске силе! И данас, данас су се Апостоли свети обукли у Силу с висине, као што је обећао Господ[9]. Дотле немоћни и слаби бегунци, плашљивци и страшљивци, од данашњег дана постају неустрашиви борци. Иду у све смрти, против свих смрти, јуришају на све ђаволе овога света, јуришају на све грехе, на све паклове и побеђују – побеђују Силом с висине. Њих, просте рибаре галилејске, данас је Господ начинио свемоћним победиоцима, мудрацима којима нема равних, људима који су једини са Господом Христом победили смрт, победили све ђаволе кроз свој смрти грех, победили пакао! Да, нема веће победе. А они у спољашњем животу просјаци, ништа немају! Спаситељ им забранио да не носе ни торбе ни штапа, ни новчића у појасима својим[10], ништа просјаци! Тако, идите кроз свет, дајте свету шта? Царство Небеско. Дајте свету највећа богатства! Зашто тако, Господе? Зар ми, ми који обогаћујемо свет Небеским Царством и Тобом, Богом Истинитим и Духом Светим, зашто да будемо просјаци?! Да се не бисте погордили, да не бисте помислили да је то од вас. Не, то није од вас, то је дар Божији. Да бисте показали да је човек створен не за пролазности овога света него за Вечну Живот, за Вечност, за Вечну Правду.

Заиста, Дух Свети је дат Цркви Христовој, Светим Апостолима – ради чега? Ради чега се Он даје? Ради утехе, ради Богосазнања, ради Истине Вечне! Он ће вас, Утешитељ, Дух Свети, Он ће вас научити свему[11] – вели Спаситељ. И дошао је, и заиста научио род људски, научио свему, научио људе Истине Вечној – Он, Дух Истине. Упутиће вас на сваку истину[12о Богу, о свету, о човеку, о биљкама, о звездама, о небу… Све те истине Он објашњава, јер је Он Творац. На данашњи Дан те истине, или боље рећи та Вечна Божанска Истина, постала је истина земаљског света у коме дела и ради Црква Христова, кроз Свете Апостоле, Светитеље и кроз свештенство. И ми људи данас на земљи знамо све истине које су нам потребне у овоме животу и ономе животу. Ми знамо шта нам треба: ми знамо шта је истина, а шта је лаж; ми знамо шта је живот, а шта смрт; ми знамо шта је Бог, а шта је ђаво; ми знамо све што треба за Живот Вечни, који почиње у овоме свету, а продужује се бескрајно у ономе свету. И зато што је све то Божанско и Вечно, нама је потребан Дух Божији, Дух Свети, да уђе у наш дух, нашу душу, и да унесе у њу све што је Божанско и што је Вечно.

Зато је хришћанин само онај човек који има Духа Христовог, Духа Светог у себи. „Ко нема Духа Христовог, није Христов“[13] –вели Свети Апостол. Само онај који има Духа Христовог, Духа Светог, то јесте хришћанин. Такав човек, такав човек овде на земљи, хришћанин – живи како? Као путник ка Богу! Сваки дан, свака ноћ за њега није ништа друго него пут и путовање ка Царству Небеском, непрекидно приближавање Царству Небеском. И зато он чисти душу и тело од сваке нечисте мисли, од сваке нечисте жеље, силази дубоко у своје срце, изгони из њега сваки мрак, сваку таму, сваку помрчину греха. Хришћанин онда, знајући куда путује, како треба да буде чист, стално се бори, стално мисли на то, стално мисли и дању и ноћу, а то је главни циљ његовог живота, ништа друго није циљ човечијег пута у овом животу. Треба да свој живот на земљи употреби тако да га Господ прими у Царство Небеско, у вечне радости Христовог Царства.

Зато је и данашњи Дан уствари рођендан, рођендан новог хришћанина и објашњава нам шта је хришћанин. Код нас хришћана све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме[14]. Ми се крштавамо у Име Оца и Сина у Духу Светоме[15]. То је сав пут сваког хришћанина. Ако си прави хришћанин, ти си стално опкољен Светом Тројицом, стално Је носиш у себи, и, како се вели у једној дивној црквеној песми: „Ти јављаш светлост Свете Тројице“. Свака се хришћанска душа светли Светом Тројицом: „светдејста свјашченотајње“ Светом Тројицом. Наш живот на земљи, хришћански живот, историја наша, није ништа друго него ето, тај живот, свакодневни живот у Оцу и Сину и Светоме Духу.

Шта је Црква Христова? Црква Христова је Царство Свете Тројице, Царство Свете Тројице[16]. Ево, најсветије најснажније богослужење, то јест Света Литургија: на љој се такорећи Господ оваплоћава и поново јавља у облику Вина и Хлеба (који постаје Тело и Крв Христова) јавља се као Богочовек пуни и савршени. Та велика тајна збива се на свакој Светој Литургији. А та Света Служба почиње речима: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа“, то је почетак Свете Литургије, а то је и завршетак. Ви чујете у Цркви да се све молитве завршавају призивањем Оца и Сина и Светога Духа, Божанске Свете Тројице. Да, Царство Христово, царство у овоме свету јесте Црква Христова – то је Царство Свете Тројице. А у Царству Божијем, како се царује? Тамо, тамо царује Вечна Истина, Божанска Истина, Божанска Правда Божија, царује Вечна Правда, Божанско Вечно Добро, Божански Вечни Живот. Зато је Црква уствари Вечни Живот на земљи. Царство Божије почиње још овде у Цркви Христовој, да се продужи вечно на ономе свету.

Ти си као хришћанин позван да нечисте жеље одмах у корену сузбијаш и одбациш од себе, ако ћеш да спасиш себе од царства греха и смрти, од царства ђавола, од пакла, и пренесеш себе у Царство Божије, у Цркву Христову, где царује Вечна Истина, Вечна Правда, Вечни Живот Господа Христа.

Када човек обасја себе Еванђељем Христовим, када светлошћу Духа Светога озари душу своју, када себе погледа из Еванђеља, када себе погледа у огледалу Еванђеља, онда тек види у каквом је стању његова душа, његово срце, цело његово биће. Онда тек сагледа све што је у души његовој, срцу његовом, и угледа ли грехе, угледа ли страсти, угледа ли пороке, одмах ступа у борбу са њима, јер зна да му ти греси и страсти припремају пакао, вечни мрак и вечне муке на ономе свету.

Нема малога греха, браћо. Опсовао си, псовка је изашла на уста твоја, како тежак и опасан грех? „За сваку реч даће човек одговор на дан Страшног Суда“[17] – објавио је Спаситељ. За сваку реч, а камоли за псовку. Крадеш, и мислиш то није ништа. Гле, ти уже сам себи око врата све више стежеш, вучеш себе у пакао. Гордиш се, немилосрдан си, сиромаха пуно око тебе а ти имаш свега, не погледаш на њих као на сабраћу и на браћу, не сећаш се да је Господ рекао: „Кад нахраните једног од ових гладних, мене нахранисте; када обукосте једног од ових, мене обукосте; када чашом студене воде једног напојисте, мене напојисте“![18] Ти си хришћанин, одговараћеш за све своје грехе, ништа те неће оправдати, јер је Господ дао сва средства, све свете силе, дао Духа Светога, Светог Духа, Васцело Божанство дао теби и мени да бисмо се ослободили греха, смрти, ђавола и пакла. Он се ставио у службу мени и теби, и нама прљавим и бедним људима. Он Бог постаје човек и објављује: ,Ја сам као слуга међу вама“[19]. Јер је Духа Светога послао као слугу, цело

Божанство је дошло да служи мени и теби, човече, брате! Помисли увек на то и онда ћеш савладати сваки грех, никад нећеш поћи за грехом, ни за тамом, јер ако идеш за грехом, идеш за ђаволом.

Богочовек у данашњем Светом Еванђељу вели: Ја сам светлост свету, видело свету. Ко иде за Мном неће ходити по тами, имаће светлост Живота“[20]. Ето, то је Правда, то је Истина, не само истина, него Вечна, Вечна Небеска сила! „Ко иде за мном неће ходити по тами“, вели Спаситељ! Заиста, идући за Господом Христом – како ми идемо за Њим? Идемо вером, идемо молитвом, идемо постом, идемо милосрђем, идемо творењем Његових светих заповести. Када идемо за Њим, онда је све чисто пред нама, онда нема спотицања, онда нема тешких падова у грех. И ако паднеш, ти имаш средство да се дигнеш. Шта је – покајање? Нема греха великог, ни највећег, који Господ није опростио покајнику. Нема! Зато немамо изговора, нећемо имати изговора на дан Страшног Суда ако будемо остали у гресима.

Нажалост, ми несрећни Срби, мало шта од реченог знамо, а оно што знамо не извршујемо. Не приступамо често Светој Исповести, да кажемо своју душу Богу, да кажемо своје грехе, да их избацимо из себе. Дешава се да греси се толико окоте и умноже у теби и мени, да помраче савест и ум, и ти живиш у гресима као да је то нешто природно, као да тако треба да буде. Него, ти – пробуди се! Крени за Господом Христом! Пробуди се, удари себе бичем покајања, реци себи: Гле, ти си створење Божије, ти си икона Божија, а шта чиниш, човече? Из греха у грех идеш, из пада у пад, из пакла у пакао… Тргни се! Исповеди се, причести, пости, моли се Богу, дај милостињу. Тада приступи Господу Христу, све Му дај, све што у животу имаш. Твој пут, пут је Христов. А Он, Он чудесно њиме води те у Царство Небеско.

Данашњи Велики Свети Празник, Празник је свете Небеске силе, показавши нам да је Хришћанство, да је Света Христова Сила Божија непобедива. Сила Божија, Свепобедна Сила Божија, наша је вера не у речима надговорљивим, него у сили, у Духу Светоме, вели Свети Апостол. У сили Божијој и у Духу Светоме, у томе је наша вера[21], у томе је сила наше вере, у томе је свемоћ наше вере, и моје и твоје, у томе је Хришћанство непобедиво! Зато нико, нити грђење хришћана и Цркве Христове, не могу разорити Цркву Христову на свету, ни уништити је. Не! Надживеће она све њих, као што је надживела и надживљаваће све до Страшног Суда. Истина Христова, Слава Христова то је Дух Свети увек у њој даван кроз Свете Тајне и свете врлине. Данашња велика и славна победа човека кроз Силазак Светога Духа у Цркву Христову, та велика победа јесте и највећа слава човечијег бића и људског рода.

И ми, празнујући на данашњи дан Пресвету Тројицу Која нас је спасла, Која нам је осигурала сав домострој спасења, Свету Тројицу од Које је Отац Прво Лице, Син Друго Лице, Дух Свети Треће Лице – ту смо ми Свету Тројицу примили данас, и прима је сваки хришћанин да живи Њоме у овоме свету увек, увек, да се сав живот наш креће и бива и збива од Оца и Сина у Духу Светоме. Светој Тројици част и слава и свака моћ и сила кроз све векове. Амин.

 

 

 


 

 

НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Јовану 7,37-52; 8,12
  2. 1 Мојс. 1,27; 2,73
  3. Јн. 17,2
  4. 1 Кор. 6,13
  5. Фил. 3,20; Кол. 3,13
  6. Д. Ап. 2,24; Лк. 24,49
  7. Д. Ап. 4,13
  8. Д. Ап. 1,5
  9. Лк. 24,49
  10. Мт. 10,9-10
  11. Јов. 14,26
  12. Рим. 8,9
  13. Рим. 8,9
  14. Чест израз код Светих Отаца и код о. Јустина. – Прим. уредн.
  15. Мт. 28,19
  16. Почетак Свете Литургије. – Прим. уредн.
  17. Мт. 12,36
  18. Мт. 25,40
  19. Мт. 20, 28
  20. Јн. 8,12
  21. 1 Кор. 2,5

извор : Светосавље . орг .

Share Button