ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

            ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

               У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА ,

      Ево нам празника Ваведења Пресвете Богородице . Како нам говори црквено свето предање , када је Пресвета Богородица напунила три године живота , испунило се време да  њени праведни родитељи Јоаким и Ана испуне обећање и завет који су дали Богу још пре њенога рођења – да ће дете које се роди бити посвећено Богу на службу . Како је речено , тако је и испуњено . Довели су дете – Марију у храм . На дверима храма прихватио ју је првосвештеник Захарија и увео је , не само у Храм , у Светињу , него у трећи , тајанствени део Храма назван Светиња над Светињама , где нико никада није смео улазити , само он – првосвештеник и то само једном у години , на велики јеврејски празник очишћења . Народу који је био збуњен и који је негодовао због тога што је увео женско дете у забрањени део храма , у који је било забрањено ступити не само обичним људима , него и свим свештеницима и Левитима , осим самом првосвештенику и то само једном у години , Захарија је објаснио да је у том тренутку био изван себе , у екстази , обузет и надахнут Духом Божијим и да то што је учинио није било у његовој власти . Народ је тада схватио да то дете није обично , већ да та девојчица у промислу Божијем има посебно место , што се и обистинило , јер је то дете касније постало мајка самога Сина Божијег.Пресвета Богородица је у наредним годинама одрастала при храму јерусалимском , где је вероватно постојала нека врста школе – интерната за ту децу која су била посвећена на службу Богу . Учила се и васпитавала кроз пост , молитву , рад , читање и тумачење свештених списа и она која је као трогодишње дете уведена у Светињу над Светињама јерусалимског храма , припремала се да постане обиталиште Цара над Царевима и Најсветијега над Најсветијима – Господа Исуса Христа , Сина Божијег . То васпитање и одрастање пресвете Богородице у храму постало је образац и пример хришћанског образовања и васпитања кроз све векове .Свети Јован Златоусти је , рецимо за васпитање деце говорио да је то највећа уметност на свету , и оно што је највећа брига сваког родитеља , нарочито данас је да пруже деци право васпитање и да им помогну да постану и остану прави људи . Свети старац Пајсије Светогорац је исправно приметио : „Деца не постају онаква каква им говоримо да буду , деца одсликавају нас и постају онаква какви смо ми сами .“ Зато , ако имамо проблем са децом , ако их оптужујемо да нису васпитани , да су непослушни , да су овакви или онакви , да раде ово или оно , требало би да имамо снаге да погледамо сами у себе и да се запитамо да ли је узрок у нама самима . На каквим смо обрасцима ми васпитавани , шта је то што је нама у детињству усађено у свест и подсвест и шта нас прати кроз читав живот ? Ево да се сетимо само неких стихова , који смо сви ми рођени у време проклетог комунизма морали да понављамо док нам се не урежу у корен душе и постану саставни део наше природе . Учили су нас да „подигнемо увис чела , ми јунаци рада свог“ и да поносно и пркосно стиснемо и подигнемо песнице . Према коме , према чему ? Према небу , према Богу , према Ономе који нас толико воли , да је све учинио за наше спасење , па је и свога Јединородног Сина предао да буде распет ради нашег исцељења . Каквим смо то гадним духовним отровом затровани , па то несвесно преносимо и на своју децу и није нам јасно зашто се рађају горки плодови на биљкама које толико негујемо ? Тај духовни отров је онај грех  који је добровољно починио пали арханђео , па онда на њега наговорио и наше прародитеље . То је гордост , самољубље , неразумни бунт и тежња да човек буде потпуно независтан ,самодовољан и самозадовољни човекобог . Одбијање да своје биће учиниш зависним од заједнице води у пропаст , јер и сами Бог је биће Заједнице – Отац Син и Свети Дух – Три Личности , али Једна божанска природа , Један Бог , а по икони Божијој створени смо ми људи . Зато , ако мирне душе можеш да замислиш себе у рају , а човека који стоји поред тебе у цркви , или свог првог комшију  , или свог колегу са посла – у паклу , знај да си далеко од спасења и спасење од тебе . Можда нам зато Господ у ове дане и шаље ове несреће , земљотресе и поплаве , да би кроз патњу и невољу у нама заживело оно што смо занемарили у миру и благостању – љубав , слога ,милосрђе , сажаљење , смирење и трпељивост . Образац свих тих врлина је Богомајка , и као што је она постала престо Божијег Сина тако нека би Бог дао и нама да стекнемо те врлине и да се Син Божији кроз Свето Причешће Телом и Крвљу Његовом и у нама зацари , дарујући нам опроштај грехова , исцељење , обожење , освећење и живот вечни . АМИН .

  

    

Share Button