О Бадњем дану и обичајима
Бадњи дан име је добио по обичају сечења бадњака и уношења у кућу.Бадњак је младо, храстово или церово дрво које се на Бадње јутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом уноси у кућу.
Како се сече бадњак?
Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са мушким члановима породице одлази у шуму да сече бадњак. Бадњак треба да буде младо и право дрво,величине да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. са три снажна ударца. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Шта симболише бадњак?
Бадњак символички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
БАДЊЕ ВЕЧЕ
Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Бадњак се ставља на огњиште,поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи.
Слама
После бадњака у кућу се уноси слама,која се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
У 6 часова изјутра старешина храма протојереј Нико Туфегџић је са верним народом посекао бадњак и донео га испред Светог Храма.Свету Литургију служио је јереј Миленко Бајић,парох пети борски,уз саслужење протојереја Ратка Тобића,пароха трећег и протојереја Саше Степановића,пароха шестог борског.Светој литургији присуствовао је велики број верног народа,а било је много причасника.