Воздвижење часног Крста- Крстовдан

После Христовог васкрсења, Јевреји су крст на којем је Христос био разапет негде сакрили и скоро триста година о њему се није ништа знало. Побожна царица Јелена, мајка цара Константина, је 326. године отишла да се поклони местима страдања Господњег и почела је да трага за Часним Крстом. По савету патријарха Макарија, питала је многе јеврејске старце о месту где се налази крст, али нико није хтео ништа да каже. На крају је један од јеврејских стараца, Јуда, признао да је у његовој породици сачувано предање о томе да је крст закопан испод Венериног храма. Царица Јелена и патријарх Макарије, са свим пратиоцима, су отишли на Голготу. Тамо су дуго копали и тражили док на крају нису ископали не један, него три крста, па се није знало који је прави. У том је наишла погребна поворка. Замолили су их да застану и покојника је патријарх спусти на крст. Пошто је покојник спуштен на прва два крста, ништа се није догодило, а кад су га положили на трећи крст, покојник оживе и устаде. Тако је непобитно доказано да је то Часни и Животворни Крст Христовог страдања.

Царица Јелена је клекла и целивала крст, а мноштво народа се гурало да га види или додирне, па патријарх Макарије пође на једно узвишено место и високо подиже крст показујући га народу. Царица Јелена је подигла цркву посвећену Васкрсењу Христовом, на месту где је био Христов гроб. У тој цркви је Часни крст био 288 година, све до 614. године, када су Персијанци освојили Јерусалим, побили многе његове житеље, опљачкали силно благо и однели Часни Крст у Персију. Пуних четрнаест година је Крст био у Персији, све до 628.године, када је грчки цар Ираклије победио Персијанце, узео Часни Крст из Персије и поново га донео у Јерусалим. Хришћани су трчали да виде и поклоне се Часном Крсту, а при том су певали: „Господи помилуј.“ Цар је ишао пред огромном масом света и при самом крају пута у пуном царском сјају, са круном на глави узео је Крст да га сам однесе у храм на Голготи, али није могао ни да се макне са места. Тада му је патријарх Захарије, који је видео анђела који држи крст и не дозвољава да цар крене напред, рекао да је Христос носио крст тим путем страдања понижен као роб, у бедним хаљинама са трновим венцем на глави и бос, иако Цар над царевима, и да зато не приличи њему, земаљском цару да у златним одеждама носи крст. Цар Ираклије је тада скинуо круну и све знаке царског достојанства, па је бос и у лаганој одећи лако изнео крст на Голготу и поставио да у храм Васкрсења.

У спомен ова два догађаја установљен је празник Воздвижења Часног Крста, Крстовдан. Воздвижење значи уздизање. У јерусалимској цркви је установљен посебан обред, који се на тај дан врши по свим храмовима. На јутрењу, после песме:“Слава на висини Богу“ свештеник подиже крст окићен цвећем са Часне трпезе и износи га из олтара у цркву на северна врата. Тада ступа на амвон пред олтаром и осењује крстом све четири стране света. За то време се пева :“Господи помилуј“, као што је некада давно народ певао у Јерусалиму.

На Крстовдан се строго пости. Обичај је да се тог дана бере и освећује босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима.
преузето. еп. Николај Велимировић, Охридски Пролог

У храму Светог Георгија у Бору овогодишња прослава празника Воздвижења Часнога Крста отпочела је свечаним бденијем у само навечерје празника које је служио јереј Дарјан Комненовић, парох I борски. На сам дан празника, 27.9,2021, године Господње, Светом литургијом началствовао је протонамесник Радоје Мијовић, старешина Храма уз саслужење протонамесника Самуила Шергића, пароха II борског, и јереја Дарјана Комненовића као и уз молитвено ућешће верног народа Црквене општине борске.

Share Button
About Mилан Андрејић 75 Articles
Боранин, студент Теологије.